Ukrajina je napadnuta. Agresor koji se zove: Rusija, napao je Ukrajinu, bez ikakvog razumnog razloga. Može mu se, pa zato. Veći je, računa da je moćniji.

Razuman svet je protiv toga. Tome se javno protivi i ne mali broj svesnih, razumnih Rusa. Njih Putinov režim hapsi, trpa u zatvore uz pretnju do 15 godina zatvora. Zabranjuje da se rat u Ukrajini zove ‘rat’, nego bi da tu nametne idiotski termin ‘specijalna operacija’. Dakle, ni ‘Rat i mir’ više ne bi bio to nego ‘Specijalna operacija i mir’. Budalaština neuračunljivog uma.

Srećem neverovatan broj, maloumnih ili zaluđenih, ljudi koji bi SADA da pričaju o tome šta je prethodilo tom podlom napadu nadmoćnog na jednu nezavisnu zemlju. Najčešće, oni bi da brbljaju, da baš da brbljaju, o tome da je Zapad, verovatno EU i SAD, uzrokovao taj napad. Ne znam, nisam se upuštao u to, to je sada sporedno. Kao da je napad na bilo koju zemlju nešto šta je legitimno ili legalno. A, nije. Štaviše, to se zove zločin. Tiime će se, već jednom, baviti međunarodno pravosuđe. A moglo bi i rusko, zar ne?

Sada se razaraju gradovi i sela Ukrajine. Ljudi ginu, bivaju ranjavani i osakaćeni. Putin tvrdi da se civili ne napadaju. On laže. Suviše je snimaka koji pokazuju drugačije, skoro sav užas rata. Novinarski kodeksi zabranjuju da se prikažu najgori snimci, da se snimaju ubijeni i osakaćeni, povređeni. Zato nisu kompletni. Punu sliku užasa rata imaju samo oni koji su na licu mesta, čiji su životi neposredno ugroženi od Putinovih raketa, artiljerije, bombi i krstarećih projektila.

Ukrajina se brani. I nije to odbrana kao što je to očekivao Putinov režim, mekana, neodlučna i lako savladiva. Ljudi brane svoj dom, svoju zemlju. Tu nema pardona, to je uvek borba na život i smrt. Na tome se lome zubi ruske vojske, ruski vojnik ne zna šta će on tu. Ne valja tu potcenjivati ni razumevanje Rusa da su u sasvim pogrešnom, neopravdanom ratu. Priče o denacifikaciji, o oružanom potiskivanju nacionalizma, providna su Putinova glupost, koja se razbija o odlučnost Ukrajinaca, koji se bore za sebe, za svoje. Na svojoj zemlji.

Ako su doskora i bili prepleteni sa Rusijom, sa Rusima, rođački i mentalno, sada su sve čvršći u jasnom razumevanju posebnosti Ukrajine. Rusija, tačnije ruska vrhuška, otopila je dobar deo doskorašnjih povezanosti i doprinela izgradnji jasnog ukrajinskog identiteta. Ni pre to nije bilo zanemarivo, ali sada upravo Rusija proizvodi ukrajinski nacionalni osećaj. Sada je to borba za život Ukrajine. Ruska vojska tu donosi smrt.

To je stanje. A nerazumevanje tog stanja udaljava svakoga ko bi da brblja o uzrocima, prauzrocima i istorijatu ukrajinskih teritorija. Sve to je apsolutno sporedno, i podlo, u momentu kada se ljudi bore da odbrane svoj život. Takve ljude, koji ne misle, ili misle nedovoljno, na društvenim mrežama valja izbegavati.

Ovih dana me je jedan navodni levičar, zbog takvih stavova, a pokušao je da iznese ‘kontraargumentaciju’ o drugoj strani kao uzročniku ovog sukoba, dakle zbog toga me je imenovao kao zaluđenog zapadnom propagandom. On bi baš da brblja, nezavisno od toga što ljudi upravo u tom momentu umiru, bivaju sakaćeni i ranjavani. On bi da, kao nabeđeni levičar, održi nekakvu ‘ekvivalenciju’. Ne shvata da je takva sluđenost suprotna svakoj levoj ideji. Jer, ideja bez živih ljudi je potpuno besmislena. Takav pristup i ideja o ‘razgovoru’ pripada isključivo bezumnim desničarima. Onima, koji bi da vladaju drugim ljudima. Onim ljudima koji su ispražnjeni od sadržaja, ukratko.

Metodi takvih ‘levičara’, sasvim desnog profila (krug im se zatvorio), tamo gde skretanje teme ne prolazi, sada pokušavaju zatrpati razgovor suvišnim rečima, suvišnim ‘argumentima’, sve ne bi li se tema promenila. Tako to rade ruski plaćenici, a i bezumni ‘volonteri’. Sve pod dimnom zavesom levih ideja. Jer, da su zaista levičari, ljudski život, pa i čovek sam, bili bi im u prvom planu. Nikakva ideja, naročito onome ko bi da bude levičar, neko ko traži humaniju budućnost, ne može biti važnije od jednog života, ljudskog i svakog drugog.

Ukrajinci koji moraju da beže, sa sobom vode svoje pse, svoje mačke, a zabeležene su i još neke životinjske vrste koje izbegli vode i nose sa sobom. Nose i svoje stare pse, koji ne mogu mnogo da hodaju. E, to je humanost, to je mnogo bliže levim idejama nego bilo kakva brbljarija o suprotstavljenoj propagandi i, eventualnoj zaluđenosti propagandom, gle čuda, čoveka koji je celu karijeru proveo u sferi neposrednog informisanja. Iole upućen čovek mora da potpuno razume suprotstavljenost ideja informisanja i propagande.

Nacista, čovek koji kilometrima nosi matorog psa težeg od 40 kila ? Ili čovek koji bilo koju životinju spasavati od izvesne smrti i povređivanja ? Ne budimo smešni ! To još uvek ne znači da u Ukrajini nema i fašista, nacista ili bilo čega srodnog. Samo, kako to pomiriti sa činjenicom da je Volodimir Zelenski, Jevrejin kažu, uspeo da pokrene svoju zemlju protiv agresije i da je očigledno uspešno vodi kroz teška vremena. Možda bi siroti desničar i mogao da tako nešto podvede pod nacistički nametnuti ‘narativ’ da Jevreji ionako upravljaju svetom, ali levičar?! (Ostavimo sad po strani često nerešiv problem ‘levičara’ sa preteranim insistiranjem na naciji, kao delu svake ideje.)

Nameće se nezgodno pitanje: ko je onda tu uopšte nosilac nacizma ? Rusi ? Pa, kako to? Zar bi i jedan režim u Kremlju smeo da tako olako pljune na istoriju svoje zemlje, na milione Rusa i drugih, koji su ginuli u borbi protiv nacizma ? Pustimo da levičari, svuda, to sa sobom konačno raskrste, da napuste svoje plitke iluzije da je Rusija nekakav oslonac levice, da je to njihova nada. Nije, odavno je to zemlja divljeg kapitalizma, mafijaškog tipa, a vidimo da je jako brzo stigla do njegovih konsekvenci, preko nelečenog imperijalizma, duboko ukorenjenog u mentalitetu. Uostalom, ko podržava, pa i novcem, krajnje desne asocijacije, kako po svetu, tako i tu, sasvim kod nas?

Nemam potpune informacije o Azovu, pa se ne upuštam mnogo u to. Moguće je da tu ima nacističkih ideja, ali gromoglasno insistiranje propagande iz Kremlja, čini me jaaaaako opreznim. Sa druge strane, razumna je pretpostavka da u Ukrajini, kao i u svakom drugom društvu, može da se nađe takvih ekstremnih desničara, nacista, fašista i srodnih. Pa i ne malo takvih, ali do 10 procenata. Rat im samo otvara prostor za izražavanje, kako ‘idejno’, tako i oružjem. Neki raniji slučajevi na Balkanu su pokazali da takvi obično jure u prve redove, tamo gde krv najsvežije miriše. Što se mene tiče, neka njih, samo neka ginu. Sami su to birali. Njihove preživele saborce, ako treba, čeka sud.

Uostalom, kada ljudi budu prestali da ginu, u samo naizgled dalekoj Ukrajini, sva ta razmatranja mogu imati smisla. Sada: NE! Sada je vreme da se rat zaustavi, da se strana vojska vrati u svoju zemlju, da se dogovori stabilan mir.

Da se izbegne svetski rat i završetak civilizacije. Da se zaustave Rusi.

A Rusija će imati mnogo posla sa sobom samom, da bi se vratila u civilizaciju. Neka joj je sa srećom. (A, ni ovde nije bolje.)