POZDRAV S MORA

Čekajući sunce pržimo topljenice
Nišanimo konac kroz uš igle
Pevamo partizanske i dečje pesmice
Otvaramo karte kao bezbožnici
Pljujemo na mudrost i sve koji su je posisali
Oleandar se razbokorio
Ništa od meditacije i sličnih zajebancija
Malo je čovekoljublja u ljudima
Mnogo je poslastica u samoljublju
Grmi vrt prepun praznoslovlja
Jebeš dodolske pesme i celu narodnu književnost
Jebeš skrivanje potreba u nerasčitljive parabole
Jebeš poeziju bez pokrića
I šatore s vetrom odnesenim krovovima
Po spisku svim ometačima sveta
Prikloni se ćutanju il crkni
ono je ona zlatna sredina
Kao sredina mekog paskalovog hleba
Meka vruća i gnjecava sto se uvali u stomak
Pa ne možeš vazdan da je pretovariš
Ne zajebavaj se sa živom silom
Ne budi sredina
Procitaj kišove savete mladim piscima
I neki ogled bogatog montenja
Možda i napišeš štogod pametno
Dok cekas sunce ko ozebao sunce
Čuje se crkvena jutarnja
Galebovi seru po ljudima patuljcima
A ti
Za promenu otvori uši i oči
Možda ti srce proradi
Ako neće
Crkni na kraju ove moje pesme
I to mu dođe kao neki život
Oprosti se il pozdravi
Lupi ljubavlju šakom o sto
Pa kom opanci kom obojci
Možda od silnog znanja o svemu i svačemu
Umakneš kroz vratnicu lepote sto je čekamo
A tako revnosno i strpljivo može da se čeka
Samo sunce
Veliki prevarant sto viri iza oblaka
špijunira nas
Gleda cime se taj mali čovek popunjava
Dok ga čeka
Nekim sranjem
Ili aktivira sjaj zvezda posle pomračenja meseca
Posle kojeg ostaje samo ono sto je vredelo
Da nas uhvati pod ruku i kaže
Ajd sad korakni polako
Korakni više jebem ti mater glupu
Od pameti glupu