Sve je obično, put se završava,

udaljeni horizont i vidik

kao sred zemunice.

Slika dosade, o, blagi Bože,

slika blizu slatkorečive tuge.

Mesec je osmi, godina 96-ta.

Tragovi stopala upravljeni su

prema jugu.

Vreme se osipa, vreme se mrvi

u podnožju života,

a put se zatvara u krug

vanzemaljskih lampi.

Kakav je sadržaj sutrašnjeg dana?

Kroz prisećanje, njegovo sazveždje se prazni,

daljina se udvostručuje.

Sa svojim naprslinama srce se prepire oko nečega o čemu se ćuti.

Laku noć.