Nemanja Rotar, Minotaur, Beograd, Arhipelag; Pančevo, Gradska biblioteka, 2022.

Odavno je negdašnji političar Velja Ilić govorio: „Ja sam išao na Кipar, pokušavao sam da uđem u trag parama, ali nisam našao ništa. Neko je pre mene bio tamo.“ A pre Velje bio je Mlađan Dinkić. Ukratko, Minotaur mi liči na ovu potragu za novcem naše države. Ali tu je bila i majstorka za veliku lovu, Borka Vučić. I patron je bio bivši bankar. Roman Nemanje Rotara ne završava se kao u Veljinoj priči. Rotar je razočarane strane, komuniste i drugosbijance na kraju romana poubijao, tj. dozvolio je onima koji su vukli konce da se međusobno ubiju, a zlato je ostalo u sefu, dok su se svedoci Melanija i Igor razbežali. Završetak romana deluje moralistički, tj. svi akteri su primereno kažnjeni za svoja (ne)dela.

Čitaocima je Rotar ostavio zagonetku sa zlatom. Ja sam se skoro prisetio jedne izjave ruskog političara Dmitrija Rogozina. Na pitanje novinara zašto srpsku političarku Miru Marković koja emigrant živi u Podmoskovlju čuva ruska vojska odgovorio je: „Donesite i Vi milijarde dolara pa će i Vas čuvati ruska vojska.“

Traganje za odnetim zlatom je u tradiciji srpskog naroda. Raspredaju se priče, bajke. Naslušao sam se priča o tome da je kralj Petar II bežeći za London odneo zlato. Posle se ispostavilo da je zlato maznuo italijanski oficir u vreme rata u Zadru, potonji šef masonske lože Propaganda 2. Ličo Đeli. Jedan deo zlata je bio deponovan u Americi, što inače praktikuju države da svoje državne rezerve drže u raznim državama za koje smatraju da su sigurne ili da će ostvariti profit. To je otkrio guverner Dragoslav Avramović koji je bio prevodilac posleratnom guverneru Obrenu Blagojeviću. Obren je poveo Dragoslava u Vašington kada su išli po zlato jer Obren nije znao engleski.

Nemanja Rotar je priču o potrazi za zlatom privezao za mitsku priču o Minotauru.

Roman Minotaur Nemanje Rotara je već spominjan u štampi, a i na portalima i društvenim mrežama i gotovo uvek je okarakterisan kao triler. Ne može se reći da nema elemanata trilera: napetost, uzbuđenje, iznenađenje, strepnja… ali toga ima, ili bar bi trebalo da ima u svakoj drami. Ovaj roman se može tretirati i kao tragedija, ali ne lična, nego kao tragedija naroda iako je simbolično izvedena preko tragičnog završetka likova u sukobu Denića i Sikimića.

Glavni likovi su Siniša Denić, pisac, i novinar Igor Bojović. Roman i teče kroz dve paralene priče, kazivanjem naratora Bojovića i Bojovićevim čitanjem knjige Denića. Bojović po redakcijskom zadatku traga za Denićem, ali za njim tragaju i Udba, njeni ostaci, i novi akteri koji su iz pozemlja dospeli u politiku. U stvari njih ne interesuje Denić, njih inetersuje zlato koje se krije u sefu vile na Кipru, u kojoj živi Denić. Roman nije tako trivijalan kako bi se moglo učiniti nepažljivom čitaocu. On je čitava panorama, istorija, jednog perioda u državi, i njena tragedija. Rotar često detaljno obrazlaže, pomoću rasprave glavnih likova romana, filozofiju „prvosrbijanaca“ i „drugosrbijanaca“. Mora se priznati i da je vešto ukomponovana grčka mitologija koja je Rotaru poslužila kao model za tragediju. Prethodno se autor pozabavio Sokratom kako bi mogao da se poziva na čast, na etiku.

Nemanja Rotar, dobro je poznat je kao pisac nekoliko istorijskih romana i nekoliko knjiga eseja. Iskoristio je svoje iskustvo i znanja o istoriji i filozofiji i veoma uspešno ih je primenio u konstrukciji ovog romana, a eseji kao da u ukomponovani u roman, nije reč o starim esejima.

Potka bi bila mitska pričao Minotauru i nije ovo prvi put da se ta metodologija koristi. Izgleda lako kada se čita, a da li je stvarno tako to zna autor. Jedno je sigurno, za pisanje ovakvaog teksta neophodno je veliko znanje, iskustvo i talenat svakako. Za čitaoca je važno da je štivo nenametljivo, a ubedljivo i to je Rotar uspešno ostvario. Priča romana teče bez problema, a roman je krcat filozofijom, od stare Grčke do Globalista. Rotar je ovde demonstrirao vrhunsko poznavanje društvenih i političkih odnosa koji se odnose na lokalnu sredinu, ali i na Glob.

Ogorčenost autora raspadom države je vidljiva i prenela se i na mene, a možda sam to već i posedovao, ali me je Rotar sada podsetio i ukazao na neke nove činjenice koje nisam znao.

U pozadini priče je duboka država: „Ta vaša duboka država koja je vazda mislila plitko i samo kako da državni novčanik pretvori u svoj novčanik.“ Duboka država, taj Minotaur koji jede živu decu, jeste predmet romana. Smenjuju se režimi, a duboka država ostaje. Minotaur je u romanu likvidiran. Ali roman pruža i poruku da se Minotauru treba supotstaviti, makar i po cenu života.

Da, knjiga bi bila dobar scenario za film, za triler.