Ti jedeš meso – ja volim slatko.

Ti voliš ljubav – ja volim pravo.

Ja volim znanost, ti duh de facto.

Jesmo li bolest ili smo zdravo?

Ti me ujedaš – ja tebe molim.

Ja tebe grizem – ti mene ljubiš.

Zmija smo bređa tijelima golim.

Mi dva smo bića: Voliš il’ Gubiš.

U pravu – krivu, krivu – u pravu,

Upreden ključ je u naš zametak.

Sljubljeni tako u duhu živu

Bacamo novčić u dah koketa.

Dok plove dani zajedno mi smo.

Ti mene ljubiš do kraja svijeta,

Pišemo ljubav vlastitim pismom.

Mrsiš moj otok – češalj ti Kreta.

Što smo-da smo ; Ave verum corpus

Od ruke u ruci preko misli.

U blagosti ipak naš je fokus,

Iz oblaka živih mi smo sišli.

I dok nam jedra krilata lome;

Orkan i bura, jugo – nevera,

Sunčanom zrakom nama u spomen,

Volim te! (piše ruka gravera).

.

*Ave verum corpus – zdravo tijelo porođeno