.

zaboravljam sve

a tvrde nemačke složenice

uprošćavaju dane bez ovoga sada

što klizi niz moje drhtanje

pod tvojim gladnim krajičkom oka

pod mojim dlanovima od grašaka znoja

pod mojom stidljivošću

što sam do sada sama bila

kao panj na koji prolaznik podigne nogu

da istrese greh sa nogavice

pod tvojim obećanjem ozelenelala sam

zatravila

.

.

bili smo zeleni tada

dragi

nikad ne zaboravi mlade misli

i teško znanje

koje nas je zrnom ponosa sprečavalo

da se pogledamo bez stida

i da živimo

da iživimo se

da isnimo se

ovako

okrećemo list knjige

koji nam oprlji prste

kojima se ni dodirnuli nismo

a takli se strelama znanja

samo