.

sve sam slagala

ja sam crtala onaj pesak albine vatačeve

ja sam te prva videla kako plačeš pod mojom kapom

ja sam bila tužna kad me ne pitaš kako mi uspeva

da sašijem drvenog lutka od krpa

ja sam modrim usnama od ćutanja pred tobom

zgrčila svoj pupak u šaku da mi ne sagori od želje

ja sam se ovde danima klečanjem molila

da sve ovo što mi vtri mozak i dušu jednom prestane

ja sam lagala da čitam neke tamo velike pisce

a čitala sam samo tebe po nekoliko puta

ja sam se šunjala po tvojoj mašti zakopanoj

da je izvučem na površinu da zavrišti glas iz tvojih dubina

bez stida da ispljune svaku muku što ti koči san

ja sam te slučajno videla kako se lagano vučeš na posao

zabrinut zbog svih svetskih katastrofa

ja sam ti vešto ušla u vreme da me po obrazu pomaziš

ja sam lutala vekovima i životima i snovima večnim

tebe tražeći

a ti ne znaš da si u svakom od mojih života

imao ulogu posle koje mi dlanovi oteknu od zahvalnosti

ja sam svoje spasenje bez tebe izmislila

nisam se spasavala sve dok se opet ti ne bi rodio

u hramu moje duše pod trešnjom koja prkosi plodom

ja sam na kraju krajeva bila ona koja sve od tebe hoće

a lagala sam i sebe da neće

ja sam ti usnama svojim iščupala strah iz utrobe

ja sam viknula

živi care živi

sad živi

jer ako propustiš u ovom životu ovu moju pesmu

stvarno ćeš umreti

zauvek

……