Imaš nešto kraj usana rekao si

I kažiprstom pokušao da skineš ben

Koji sam nacrtala

Da bih uspostavila ravnotežu

Između nakrivljenih usana i razumijevanja

Moja majka noću nikad nije zaključavala

Ulazna vrata jer u kući nemamo

Ništa vrijedno govorila je

Od zalaska sunca do zore

Samo toliko mi sada treba

da dovedem u red svoja osjećanja

I kad rastvorim noge da ne mislim

Jesi li mi među njih donio kandidu

Večeras ja više nisam ljudsko biće

U otključanoj kući

Večeras sam se sjetila malog srca

koje si ključem od auta ucrtao

u drvenu klupu ispod javorova

I sad me kopka

Ne srce nego jesi li

Oštetio ključ

Zašto moram da razumijem

Kako bih te voljela?