.

ni danas ovo što svakodnevno pišem ne smatram važnim

ni pohvale i nagrade ne znače mnogo

tek kratki bljesak nečije duše koja se o moju okrzne u slovu

ništa mi mnogo nije

normalno je skroz da se prepoznajemo u kriku i lepoti

duvamo jedni drugima u vrat moranje

i izgonimo sopstvene robove na ispašu

tako se mešamo kao vode s toploga u hladno

i večito gladno od ljubavi ždrelo

ne smatram važnim

neće se nikad nahraniti do kraja

a možda ni pesnik nisam

al suze jednog orguljaša pred misu davne osamdeset i neke

pokušavam godinama da obezvažim

a one me evo opet jutros probudiše da podsete

na čarapu ispod mantije na pedali natopljenu slanoćom

i znojni čuperak što zvukom cepa grad

važni su mi

jer ne znah ni koje sam vere

al iskušenje borbu i veru njegovu popih

kao upijač mastilo u ispovesti