Odojkovci
.
Davno je tata kupil
prvoga auta.
Tamno zelenu Bubu
(on je zafrkant i jazzer).
Htel je stranoga
(ni fičeka, ni Zastavu).
Jugu je štel
(ali je drugove zval gospoda).
Čekali smo ga na plotu
(i deca iz vulice z menom).
I tak pol dana.
Brojali smo aute
koji su prošli.
Jednoga u minuti
(tak nekak – cveni, zeleni, žuti).
Kad smo ga zagledali,
vriskali smo od veselja.
I sad vi meni rečite,
kaj veselje ima s cenom.
Otpelal nas je
u neko selo na odojka.
Odojka! (reš pečenoga
i hrskavoga, friškog).
I sad vi meni rečite,
zakaj deca ne bi smela
z prstima jesti.
Sve je bilo
kak na televiziji
(samo kaj smo mi pili
malinovca umesto gemišta).
I sad vi meni rečite,
ko se malinovca seča…
Ne sečam se
niti imena sela
u kojemu smo bili.
I kad su nas pitali
gde smo bili…
U Odojkovcu, u Odojkovcu!
I malinovca smo pili.
radio gornji grad 
