.

Gospode, jesen je. Ljeto baš veliko bi.

Na sunčeve sate sjene svoje spusti,

i na široka polja vjetre pusti.

Natjeraj zadnje plodove da budu puni;

Još im dva južnija dana daj,

prisili ih na ispunjenje, i dodaj

poslednju slast u teško vino.

Ko sada kuće nema, neće je ni praviti više.

Ko je sada sam, još dugo biće,

da bdije, da čita, pisma duga da piše

i kroz aleje tamo amo da kidiše

nemirno, kad potjera lišće.

.