TUGUJEM, DAKLE JESAM

Tuga je ono, po čemu nismo hajvani.
Sposobnost biti tužan!
Jedino kad smo istinski tužni, ljudi smo.
Niko ničijega vaja ne zna do kraja. (Starinska)
Ne imati kome što reći, ne imati koga tko ti ima što reći.
Kamo s ovom samoćom koja osim sebe ništa i nikoga nema?
Kamo iz sebe?
Duraj i šuti! I radi.
Prvo i glavno je tuga. Iz nje, onda, sve: i ljubav, i dobrota, i ludost. Tražiti za sve to nadoknadu – greška, glupost.
Tugujem, dakle jesam.

16. veljače 1973.