Nisam razišljao o tome, skoro nikada u sličnim situacijama. Trag posla, valjda. U tome, samo se činjenice računaju.

Naravno da sam se osećao prevareno.

Samo, ne od ovog sitnog prevaranta, šibicara koji nas je nekako već, okupirao. Od njega se može očekivati baš sve, a prevara je ugrađena u svaki njegov gest. Dakle, to nije iznenađenje, to nije ono šta proizvodi prevaru. To je silnim, stalnim prevarama već potrošeno.

Prevaren sam svim onim šta sam učio. Od gimnazije, preko ekonomije, lingvistike i političkih nauka, beogradskih i zagrebačkih ulica, od mojih drugova i drugarica, a ni malo zanemeravo nije ni vaspitavanje po dve grane moje porodice.

Svugde se učilo da su pojmovi jasni, jednoznačni i da se to ne menja tek tako. Dakle, prevaren sam svojim, naučenim.

Nikako da se pomirim s time da je proizveden jedan svet, paralelan onom stvarnom, istinskom. Ne umem i očigledno, neću ja sa time da imam nikakve veze. Možda više i ne mogu.