Bilo je rano jutro, ulice čiste i prazne, išao sam na željezničku stanicu. Kad sam sat na jednom tornju uporedio sa mojim satom, vidjeh da je bilo mnogo kasnije nego što sam mislio, morao sam jako požuriti, prestrašenost zbog tog otkrića napravi me nesigurnim u vezi puta, ovaj grad nisam još dobro poznavao, srećom u blizini se nađe jedan policajac, poletih prema njemu i bez daha upitah ga za put. On se nasmija i reče: „Od mene hoćeš da saznaš za put?”

„Da”, rekoh, pošto ga sam ne mogu naći.”

„Odustani, odustani”, reče on i okrenu se od mene s tako naglim pokretom, kao ljudi koji sa svojim smijehom žele da budu sami.

.