Rim u vrijeme epidemije Korona, već skoro zaboravljene slike.

Dok se „pomahnitali“ virus nezaustavljivo širio Svijetom, do nas je doprla jedna vijest iz „vječnog“ Rima koja nas je u srce dirnula. Naime, u tim „korona danima“ u Rimu je boravila Ana Kapor, naša poznata slikarka. Uzgred da kažem da je naša lijepa Ana, skoro pa već, prava Rimljanka. U „svetom gradu“ Rimu je diplomirala na likovnoj Akademiji, voli ovaj grad i skoro da može očima jedne prave Rimljanke promatrati, vidjeti, naslikati ili pak opisati i one najfinije treptaje ovog lijepog grada.

Evo njenih impresija iz tih „ludih Korona vremena“ u kojima nije krila svoju zabrinutost:

.

HALO RIM

.

– Хало, Рим! Дан четрдесет трећи. Иако нисам лекар него сликар, схватила сам да ова болест нема лека и да напада старе, а да од ње умиру млади. Али ово није озбиљна болест, осим када постане озбиљна, а то не можемо да предвидимо.

Највећи број људи нема симптоме и не знамо да су болесни, уколико не умру. Вирус је до сада већ ослабио, а можда и није. То данас још не можемо да кажемо, али ћемо знати овог лета. Потребно је два пута понављати тампон, али довољно је и једном.

Свака земља има свој мутирани облик или је можда на целој планети исто. Преноси се искључиво капљично, блиским људским контактом. Зато је потребно добро прати плочнике. Не, улице је потребно прати из психолошких разлога, да нас не би било страх да излазимо. Али сигурније је не излазити, осим ако није баш неопходно. Треба да излазимо, ради имунитета, али је боље да у исто време будемо код куће.

Следећа недеља је кључна, од ње све зависи. Следеће три недеље су кључне, од нас све зависи. Деца не преносе вирус, али га у ствари и преносе. Најбоље би било да се деца што пре заразе. Децу треба добро чувати да се не заразе. Она никако не треба да иду у паркове, треба их закључати. Паркове, не децу. Школе је потребно што пре отворити, али не пре јула. Маске су непотребне, могу чак да буду и штетне ако се погрешно користе, довољно је држати метар и по дистанце. Маске су неопходне, оне нас штите, али не оне које се купују у апотеци него неке специјалне, са шифром, које нико нема.

Вирус се задржава на површинама и потребно је све дезинфиковати. Није потребно дезинфиковати храну из продавнице јер се зараза тако не преноси. Вирус је природан, све је почело због једног слепог миша на пијаци и око тога нема дилеме. Вирус је вештачки, настао је у лабораторији и то је јасно. Кинези су одмах обавестили када је почела епидемија. Кинези су криви за све јер нису на време признали шта се дешава.

Овог лета ћемо ићи на море, јер ће високе температуре да униште вирус. Овог лета не треба нигде ићи јер је најсигурније лечити се у свом граду. Руси су на прагу да направе вакцину, до јесени ће бити готова и то ће нас спасити. Вакцина сигурно неће бити спремна још најмање годину дана. Када буде била доступна никако се не треба вакцинисати, осим ако сте у ризичној групи. Најважније је да се сви вакцинишу.

Вирус ће ускоро нестати природним путем. Очекујемо нов налет вируса у септембру.

Најгоре је прошло. Најгоре нас тек чека.

Шта вам није јасно? – завршава Ана Капор.

.

Maštovita zapažanja, zar ne? Nije nikakvo, čudo jer Ana je kćerka poznatog književnika Mome Kapora.

Srećom ova Anina priča je završila sa Hepiendom, u što mi nismo ni sumnjali, jer u Rimu ima tako puno ljudi, kao naš dijamant Edin Džeko na primjer (u to vrijeme igrač „Rome“), koji su bili spremni pomoći ako zatreba.

.