U njenoj kući se ne snalazim, pokušala sam otmicom, pokušala sam pijanstvom, pokušala sam provalom, pokušala sam trezvenošću nemoguće je opstati, nemoguće je ostati, nemoguća sam, pokušala sam knjigom, briljantna sam, imam diplome o teoriji, srebrnu medalju za zahtjevnost, zlatnu za gušenje, ispričala sam toliko priča otpjevala mnoge pjesme, pronevjerila vlastite stihove, tuđa me plaši, vlastitoj izmičem, teško je prepoznajem, a lako dozivam, prozivajući druge, prizivajući treće, često je odbacujem da bih je poklonila. U njenoj kući sam nerado viđen gost, ulazim u cipelama, ostavljam blato, posrčem, srčem, predviđam budućnost, vidam prošlost, ignoriram sadašnjost. Gladujem, prejedam se. Razbijam čaše, lomim čašice. Želim je natrpati stvarima, želim je isprazniti, minimalizam, tapiserija, goblen, kino ekran, lutke, ravne plohe, prazni zidovi, slike. Svejedno, kroz tu kuću samo prolazim, ponekad izađem kroz prozore i gledam, plače li za mnom.