Januar je

Drva su raspolovljena

.

Svako jutro prije nego

Što izađem

zamotam palac

medicinskim flasterom

Cijeli život viđam

Ljude polomljenih

Prstiju

Žutih modrih izrovljenih

Raspuklih nokata

I ponosni su na svoje ruke

I ne kažu ruke su ogledalo duše

Ali dođe mi da ih zagrlim

Dok u supermarketima

Svojim teškim ugašenim šakama

Obavljaju male kupovine

Koliko im može biti

od danas do sutra

.

Januar je

Svaka budala može

Biti književnik

Mi smo ljudi polomljenih

ruku iz kojih crnilo

kao plima nasrće na svijet

Viknula sam: daj ruku!

Viknuo je: mislim da ja

To ne mogu