Danas je tri godine od Đoletove smrti

Nije on umro, nego jedan san

Koji nam je ponudio, živeo

I kroz svoje pesme unosio smisao u ludilu besmisla

Nije on umro, već mnogi za njim

Za koje ovaj svet više nije isti

Ni Novi Sad

Ni ovi prostori

Nešto fali, ozbiljno nešto fali

Često sam se pitao šta će se desiti kada ode

Da li će sve stati, bar na trenutak

Nešto mora da se desi…

U jednom trenutku mog života

Bio mi je uzor, pravac, žanr, smisao

Slao sam mu čestitke za rođendan

Kao klinac

Pokušavao da pišem kao on

Pokušavao da volim kao on u pesmama…

Da imam sličan smisao za humor…

Ali nikada nisam imao želju da ga upoznam

Posebno ne kao fan, u moru fanova

I nisam

Prejaka emocija

Koju sam ostavio za sebe…

Onda sam prestao da ga slušam

Poželeo sam malo i sebe da čujem

I još mnogo šta…

Kada su objavili da je otišao

Sve je to počelo da mi se vraća

Čitav život

Godine posvećene tome

I, definitivno, nisam pogrešio

Što me je za nečijim likom i delom ponela takva strast…

I što je sve to oživelo u meni…

Pisao je puno o smrti

Zato sam se pitao šta će se desiti kada ode

Znao sam da će ljudi izaći

Televizije prekidati programe

Radio stanice vrteti samo njegove pesme

Ali nisam znao jedno

Da danima neću prestati da tugujem

Kao da mi je otišao neko najbliži

Iako ga jedno vreme nisam slušao

Sve je to ostalo u meni

Svaki stih

Svaka melodija

I tek sada shvatam koliko je bio veliki

Ne samo njegov uticaj

Nego i čitava ta priča

Koja se činilo da nema kraja

Svako deli život na više faza

Jedna od mojih najznačajnijih je kada sam otkrio Balaševića

Tek tada sam se stvarno zapitao o mnogo čemu

I konačno postao čovek

Koji misli, stvara

Ima svoj svet

I posle kažu da je bio samo pesnik

Ne

Bio je način života, smisao, beskrajna inspiracija, putokaz…

Zato je tako i ispraćen

Zato što je oživeo ono najlepše u mnogima

I to ne na jedan dan, godinu

Nego je trajao decenijama, i trajaće

I to na tako veličanstven način

Kroz muziku, humor, čaroliju reči

Kome je to još uspelo?

Iskreno, ne znam

Zato su ga toliko i sklanjali, ukidali

Da ne bi stvarao ljude slične sebi

Slobodne pred sobom i svetom

Da žive po svom…

Jedan Balašević nije mogao da spasi ove prostore

Koliko god se trudio

Ali hiljade Balaševića bi moglo

Zato budimo malo Balašević

Nećemo pogrešiti

Ja nisam

I šta, uopšte, pametno reći, danas, na trecoj godišnjici od njegove smrti

Osim hvala Ti Đole

Na opuštenosti, igri, zanosu, pesmi, slobodi

Hvala Ti i slava Ti

Uz tebe smo bili bolji

Bez tebe smo…

Ma znaš već