u kuli pored mora

umotani u zidove i mrak

kreveti mirišu na bohor

oštra posteljina se sušila na buri

gnezdo kose na jastuku

i bele pruge na leđima

od uličnih lampi

što bacaju svetlost na škure

osećam svoje tamne nadlaktice

i kožu razapetu preko rebara

u tom mraku ja nemam ime

ja sam rebro i koža, pršljenovi na vratu

pramen kose koji klizi

ja sam disanje

obod ušne školjke

nema me u značenjima

niko nikada nije čuo za ovo ovde sad

svet oblika i mirisa

paralelan svetu pojmova

bez pravila, vrednosti, imena

to je dimenzija ćutanja

osećanja i činjenja

moj lik nije tamo

tamo su mi rebra

i neki prsti ih sviraju kao harfu

vreme ne postoji

večito je sad

ne postoje odnosi

ne postoje planovi

ne postoji svet izvan tela

ja sam rebro i koža u mraku

ja sam tu

ja sam ti