nisam mogla da pogledom pomerim čašu

ali sam mogla da mislima pomeram ljude

u mojoj glavi su nicale otrovne gljive

i mozak nadolazio kao testo

od prizora koji ne postoje

baš nigde izvan naboranih režnjeva

ali topli likvor je uzgajao slike

koje svojom snagom probijaju lobanju

i putuju kroz vreme

u nemoguću budućnost

golicaju lišćem naprsline na srcima

i zalaze vijugavim stablom u krvotoke

rađajući se tako u svetu

kao opipljiva realnost

koja je nekad bila

samo nemoguće čudo

u mojoj glavi