Naleteh za izbor za najlepšu ženu Jugoslavije
Film snimljen početkom šezdesetih
Tada su bile dvadesetogodišnjakinje, sada su bake
Gledam lepotice tog vremena
I razmišljam o ovim našim
Koje će isto čuvati lepotu
A onda kroz 50 – 60 godina, ostaće im samo snimci i slike
Ništa prema ženi nije nepravedno kao vreme
Lepe žene kada dođu u određene godine kao da se izvinjavaju
Ili se povuku iz javnosti
Da ne bi razočarale
Ili stave tamne naočare
Mnogi ih pamte po lepoti
A lepota koliko god da je zahvalna u jednom životnom dobu
Zna da bude nezahvalna u drugom
Posebno u vremenu terora večne mladosti
Gde si večno mlad, i sa pedeset, šezdeset
Mnogo šta je dozvoljeno, samo ne i ostariti
Otuda silno spašavanje od starosti
Kao kakve bolesti
Ništa nije tako moćno kao lepa žena u mladosti
I trenuci kada oseća da se oko nje vrti svet
I onda lagani prelazak na drugu stranu ulice
Gde se taj svet sve više posmatra, sa strane
A neke druge devojke dolaze
Zato ne treba igrati samo na kartu lepote
Ni najlepša žena
Uvek dođu neke druge koje sve zasene
Koliko je filmskih diva zaćutalo
Kada su ušle u neke godine
Svet ih je hteo mlade i lepe, ako ništa, bar da ih se seća
A one su svetla pozornica
Menjale tabletama, alkoholom, samoćom
Skrivene od sveta koji ih je voleo
Ali ne onakve kakve jesu
Nego kakve su bile
Nekad je najteže voleti lepu ženu
Oko čije lepote se svi otimaju
Da ne znaš šta je teže, voleti je na njenom vrhuncu
Ili kada lagano krene da pada
I biti joj sve
I zamena za sve
Za čitav svet
Koji joj se u jednom trenutku poklonio
A onda okrenuo leđa i zaboravio
Došle su druge
Uvek dođu druge
radio gornji grad 
