Otvorili smo te večeri tešku temu. Greh. Mislia sam da sve znam o ovladavanju i savladavanju veština koje pomažu da se od greha skloniš, medjutim, u poslednje vreme nešto nisam sigurna da razumem svet oko sebe i koja je mera svega, stvari, ljudi, istine,laži. Jedino mi je ljubav jasna.

On je stigao autom u rano jutro i prespavao dan u mojoj kosi. Mirisala sam vetar koji je doneo sa zapada i uživala u priči koju je doneo sa sobom. Dok je spavao posmatrala sam njegov san koji je kolutao ispod kapaka. Sanjao je mene. Znam to. Rukovodim se osećanjima. Razum mi je malo kada pomogao. Kad god bih se na njega oslonila, pogrešila bih. Verovatno zato što je on merilo stvari savremenog kupoprodajnog i “ispušenog” sveta. Podigla sam se do njegovih trepavica da ga ne dotaknem telom i zagledala se. Ispod kapaka bila sam ja. Gola. Kao istina. Biće da me je ovaj čovek otkrio u tom svom snu kao ženu koja se nikad nije ostvarila. Koja je bežala od svoje prirode kao da je sramota biti to što jesi. Ili zbog tih jebanih normi utisnutih u kožu tako da se nose ćitav život kao žig.

“Je li ovo greh što sada vidim? “pomislila sam.

Dva sjajna kamička su se otvorila i dokotrljala u zelenilo moja dva.

“U, al sam se naspavao! I sanjao sam. Ne sećam se kad sam poslednji put spavajući sanjao. Živo i neizrecivo.”

“Hoćemo li kafu ili ćemo prvo da jedemo”, rekla sam radosno i ustala hitro do kuhinje.

Ovo je prvi put da poželim da kuvam muškarcu. Obično bi me nerviralo, recimo, način na koji neko žvaće, sedi za stolom, brzina njegovih zalogaja. Još ako počne da se znoji dok jede, to je tek ostavljalo dubok trag odvratnosti koje se teško oslobadjam. Jedan, koji je tvrdio da me voli kao sebe, jeo je sebično. Velikim zalogajima sitno meljući hranu. Taj isti je rekao kako je lepo kuvati za nekoga koga voliš i ljutio se što neću to da radim. Rekla sam mu:” Kad me toliko voliš, a ti kuvaj meni i sve će biti dobro.”

“Mala, a da ostanemo još malo u krevetu?”

Privila sam se uz njega………itd…itd…A onda smo otišli na reku. Ovoga puta nsimo vodili psa da nas ne bi vodio kuda on hoće. Hteli smo vreme za nas. Samo to.

.

(Iz “Manitu, ljubavi moja”)