Big Ben
a koliko je sati kod tebe
.
imam neko ludilo u glavi da zapisujem sve i svašta
i od skoro sam odlučila da te zajebancije slažem u
statuse tek onako
da vidiš šta sve tu ima bogtemazo
da staneš na petu lizneš prst i podigneš ga do nebesa
nebesa ti poljubim
tajne podtajne nadtajne izvantajne
tajni recepti za kratak život
kako podići sto kila a da ne smrskaš glavu
kako otići a ne otići
kako oterati u pičku materinu sve propale snove
i povratiti da ne moraš prst da staviš u grlo
jer ti se od toga povraća
tajni život na marginama jedne stare knjige
iz memljivog podruma
more opušaka zabijenih u okrnjenu ciglu
pesme jedne devojčice urolane i smandrljane
u kajsiju ispred kuće
koju je grom pocepao na pola
i sad je samo pola cveta od svake pesme
gipsanu glavu jednog pesnika kojom je neko nekom razbio nos
mašinu za kucanje i brdo papira
gde svako slovo po pet puta prekucano kuka
meni možeš da kažeš koliko je sati kod tebe kad si u mene moj
meni možeš ovakvoj da staneš na ramena
da te nosim do prekosutra
i da ne zakukam majke mi
niti pisnem pod tobom
i kliknem ti dodaj još mogu ja još
slobodno možeš da mi kažeš
pada li ti tavanica na grudi il se grudi popele pod grlo
pa takću ubrzano kad nisam tu da me ceniš
kao čoveka da me ceniš
prostri se i slobodno kaži
koliko je litara kiše danas ispralo zidove prećutkivanja
dočekaću ih na duši duše mi
meni možeš da kažeš al nećeš
koja sam ti po redu rupa na svirali
i da me komponuješ u hiljadu boja neba iznad ulice
jednog velikog pisca
jeste učila sam ga na faksu
majku mu njegovu koliko se moćno potpisao stilom
bez ikakvih izvinjenja
po mojoj duši stopala ostavio
u mojoj tastaturi ršum napravio
moju je glavu svojom zamenio
tvoju je muku meni darovao
meni možeš da kažeš
e odoh ja u klub na večeru sve je uredu samo odmori malo
sve će da bude kako treba posloženo kako valja
mi ćemo ispod kišobrana morskog oblaka da stanujemo
dve ćemo države jednom da zajebemo
a ja ću da zamislim nas
kako na kori banane veslamo do prve obale
sa maramama preko glave suvih ispucalih usana od soli
i ništa nas ama baš ništa ne boli pod ovim ludim grudima
meni možeš sve da kažeš
kad se posle ponoći pokrijemo po glavi
i maštamo kako smo osvojili jedno drugo
u ratu zvezda gde su letele glave
i lubenice se kao bombe rasprkavale
u dugim rafalima koža koje za dosta ne znaju
možeš da kažeš meni sve
i ništa ne moraš da kažeš
jer ima ona u mom narodu spisana
znam te puško kad si pištolj bila
pa ti pucao ne pucao isto ti se hvata
dovoljno je samo da me zagrliš
i uradi to odmah i sad i ne čekaj
pa neka ti se ruke produže jedno trista kilometara nizvodno
meni uvek sve možeš da kažeš i da me ne štediš
voleću te
radio gornji grad 
