Kyle Maclachlan, Isabella Rossellini Blue Velvet – 1986 Director: David Lynch De Laurentiis .
bliskost
.
sami nismo ni kada videli nismo da neko nas pogledao nije
a nama pogled namenjen u nekoj bliskoj budućnosti
sami nismo ni kada taj neko luta i ne zna da traži isto što i ti
ti njega
on tebe
i
sretnu se negde neslučajno dva slučaja
i kao slučajno se prepoznaju prepuštajući se sasvim jednostavno
i posve normalno bez stida
.
gledam danas jedno ćoše u mojoj zgradi
neko je naneo sneg u obliku grudvica
i namah osetim ruku koja je to radila u svojoj ruci
uhvatim se za stepenišnu ogradu
i osetim kako nečija ruka klizi njime kao da je moja
nečije neprisustvo je samo privid
neke nevidljive dubine pošalju nam vibracije
da je tu neko naš bio
al eto ni ovoga puta nismo se sreli
a tu smo
kao ono kad nečega ne možeš da se setiš pa kažeš
na vrhu mi je jezika
tako se oseća mesto gde je neko namenjen tebi koračao
osetiš kako se osećao
šta je mislio kako je zastao okrenuo se nasmejao se
i opet te nije video a tu si
i ta dubinska povezanost je ono što opstaje iznad svih stvari
iznad iluzija iznad stvarnosti
sve dok se sve kockice ne slože u celinu
ne desi se taj prasak kojeg sila neka zove sad
i prepletu se trenuci takvom nezamislivom lakoćom
da prosto sve klizi glatko i jednostavno i lako
.
ništa se na ovom svetu ne postiže na silu
a da čoveka upotpuni
svemu treba onaj trenutak kad dodje
dodje
radio gornji grad 
