fotografija man ray 1932
renoviranje
.
knjige na terasi u kutijama spavaju
mačka mjauče pod stubištem
i pod mesečinom se valja hladjenje dana
parfemi štampač ulje za sunčanje i bogorodica trojeručica
morska apoteka spremna za neseser dana koji dolaze
ljubav tapka u mestu
kao dva prsta na autoportretu olje ivanjicki
volela bih samo da znam šta sada radi ljubav
sve ostalo je lako zamisliti
danima sam čitala pa sam danima spavala
samo da ne mislim da sam izgubila deo mene nove
a baš sam mislila kad se dve patnje spoje da dodjemo
na nulti stepen patnje koja je stvarno dosadila
kao smrt na babu popela mi se na vrh glave
majstor keramičar danas me vozio po gradu
da kupim materijal za razna renoviranja
dakle stvarno sam danas skinula ona vešala
što sam ih pre desetak godina spremila za svaki slučaj
za ne daj bože ako mi zatrebaju
da okonćam lišajeve i svu nadu zatrpam pod kamen
čitam na pločici zalepljenu poruku moje učenice
lepo provedite raspust odmorite se
vi ste jedna meni najdraža osoba posle moje mame
a ja bih eto volela da ste mi i vi mama
zgrči mi se srce
i brzo ga odgrčim smehom
vidim pesnika bracu kako se potopio u bazen u dvorištu
i naglas čita poeziju deci iz susedstva
pomislim
bože kakav divan taj njegov pogled na život
divno je to kad te ništa više ne može iznenaditi loše
toliko si se naštimao na dobro da ti se samo dobro dešava
a ja
verujem u čuda još uvek
jer su mi se čuda i dešavala
lepa normalna očekivajuća čuda koja ne začude odmah
nego tek posle kad rezimiraš vidiš koliko su ti zvezde bile rod
kapi od tamjana u maslinvom ulju
i čitanje pesama dragog bića koje još za mene spremno nije
i opet radost
ne dragi moji ne renoviram ja to stan
sebe renoviram
a podlogu sam dobila na rodjenu
i to je veoma dobar temelj za kuću zvanu ja
bez ljubavi sam mrtva
a ako je nema ja je izmislim
i tako živimo mi a da to nije bajka
jer bajke nešto baš i nisam volela
uvek me je mnogo plašilo to zlo koje mora da bude u njima
i više me drmao taj strah nego što je trebalo da me očaraju
poslednje rečenice skoro svake bajke
zato biram da se i ponekad svadjamo iako to ne umem
nikad nisam umela da se kao žena prepirem
samo zaćutim okrenem se i odem
e sad biram da ne odem nego da saspem kotlić suza
u nedra moga dragoga
pa de se posle lepo ispričamo kao ljudi
i kažemo jedno drugom
šta da kažemo
pa ne znam
valjda ono što se kasti mora
makar i ćutanjem dok srce diriguje
raspored planeta koje pred mojim venerama kleče
mole se
radio gornji grad 
