.

Bacila si me Sanja u prošli vek

Zastao mi je dah od sećanja na Daj-dam

Brzu hranu u centru Ljubljane

Bacila si me u samački hotel pun polupanih sudbina i traženja sreće u tudjem tanjiru

Bacila si me na Tromostovlje i mladića koji se popeo na ogradu mosta i kaže mi

Ako me ti ostaviš skočiću sad da se polomim

Ma jedi govna budalo skači boli me djoka

To je tvoj život

I nije skočio zamisli Sanja

Kad progoviriš tudjim jezikom sve izgleda grublje

Kad voliš na tudjem jeziku može da bude strasnije nego na svom

Bacila si strele Sanja u moje potrpane snove o begu i pisanju romana o prelaženju u drugi svet

I sad ti pišem srebrnom viljuškom kojom sam mešala srce svoje sa ludim krvotokom severnjaka rodjenog da gine kad misli da voli

Bacila si mi svoje suze sestro po prezimenu

I tvoje se ludilo sručilo u lonac mene preživljene

Jedva sam se iskobeljala iz pamučnih niti bogatih da se vratim romanu u kojem si i ti

Iako te tada nisam ni poznavala

Sada se Sanja preko skupljanja i čuvanja patnje savršeno razumemo i poznajemo do srži

Ovo što ti pišem teško da cu završiti ikad

Jer treba nekako dobauljati do tih snova

Mora da se skrsti gore nešto

Da bismo se naježile od lepote

Nagrade za sva naša stranstvovanja

Sanja

.