fotografija ognjen karabegović
.
DOŠAO SI KAO LEK
.
došao si kao lek ništa ne tražeći od mene
došao si kao moja poslednja bolest
okovan lancima koje si izmislio radi odbrane svoje slabosti
ljubavi velike ljubavi prema patnji
ja znam ko si ti
bila sam sveća na tvom teškom rodjenju u nekom životu
i znam šta te sve muči i koliko ne umeš da se s tim izboriš
i u tome je najveća greška moja
što kažem šta mislim pa ispadam jaka i odbojna
došao si na moj vapaj da se napiješ stihova teških kao tuč
došao si nezainteresovano tromo i s pola snage
kao zvezda na izdisaju što je odslužila svoje
došao si a nisi bio završen i potpun
jer sam ja požurila ka svojoj potpunosti
moja bivša ja nije imala strpljenja
ostala je u meni da se još malo s vragom igra žmurke
došao si bez privlačnosti i sa strašću moga uma
za gladju za nečim što sam propustila
došao si zato što je izgledalo da ćeš da me podigneš
i jednom rukom pročitaš moje misli prebirući po mojim prsima
došao si da naučim da kažem šta mi treba bez stida
da se ne služim stislikim figurama i zavijanjima
u zlatan neprobojni papir tako da se želja ne vidi dobro
došao si kad sam sve dugove odužila
kad sam sebi oprostila sve prethodne živote i zavolela se
kad sam se pročistila od grešaka padanja u strasti
i oslobodjena plotskoga olakšana za gutajući nemir
onda kad se moj unutrašnji svemir usaglasio sa svemirom
i pružio mu ruku pomirenja i sveopšte ljubavi
došao si mi gord krut hladan usamljen i nerazrešen od tuge
nalik na bivšu moju koja je mrvila misli i grčila dah
došao si sa olovnim oblacima na ramenima
nalik na one koje sam zbacila
došao si uplašen od moje snage da poletim
još se gušeći u vodama neizlaza iz okova prošlosti
došao si da saznam da se oslobonjen i neoslobodjen
ne privlače kad je samo slobodan spreman
ipak
došao si da poslužiš istini da mogu
da zakoračim stepenik više mirno i polako
da se ne osvrćem i ne plašim da li ću da padnem
i
ja znam ko si ti i ti znaš ko si ti
ali ne znaš ko sam ja
jer od gledanja u sebe još ne možeš ništa do sebe da vidiš
došao si jer treba neko da te sačeka na putu ozdravljenja
i kad se moje učenje strpljenja i tvoje lečenje čadjevine spoje
ti meni dodješ kao snaga da se više nikad ne uplašim
ni sreće ni radosti ni strasti ni gordosti ni smrti
ni ljubavi
došao si kao lek sebi
a ja mislila da je meni trebao
tako da ću te čekati na stepeniku više
da ti ruku pružim da te povučem da se popneš
ako to ne budeš mogao sam
došao si jer je svaki čovek što ušeta u naš život
tu nečemu nama
radio gornji grad 
