U kasno ljeto kad vrelina mine

I naveče se spusti dobra kiša

Obraduju se ljudi i živine

A šuma žedna samo se utiša

.

Šta rade naši ispod crne zemlje

Prija l’ im svježina nakon dana vrela

Ili se još boje vlage i memle

Što im je davno kosti obuzela

.

Budi li ih munja što nebo para

I tišinu im zasluženu ruši

Il’ sanjaju dalje ispod zemnog šara

Spokojni sasvim u tijelu i duši

.

I pomisle samo, ah te zemne stvari

I sve skupa ih se nimalo ne tiče