A onda se savila u pasu, od bola nepoznate lokacije, od nekog svebola i svudbola. Kolena su drhtala. Misli su drhtale. Odvukla se do kreveta i sebe kao vreću s ramena strovalila. Ruke nije mogla da oseti. Noge su postale stranci. Misli su se složile u ravan .I nista sem toga nije osećala. Ništa sem neosećanja nije osećala.

A onda se pojavila tišina, pramajka zvuka pred zemjotres.

Sećanje je vuklo na pravi zemljotres pod mrkom planinom. Kopaonikom.

Velike prirodne nepogode se dašavaju kad priroda ne može više.

Velike nepogode u čoveku dešavaju se kad čovek ne može više.

Kod velikih prirodnih nepogoda ginu ljudi.

Kod velikih nepogoda u čoveku, čovek pobedjuje sebe. Menja se.

Posle bude taman sebi.