Rađa se novi svet
Umiru stare kafane.
Umiru seoske škole.
Umiru sećanja.
Umiru mesta koja smo voleli.
Umiru knjige koje niko ne čita.
Umiru ulice sa starim kućama.
Umiru pesme koje smo pevali.
Umiru vozovi kojima smo se vozili.
Umiru razgovori bez telefona.
Umiru sobe ljudi kojih više nema.
Umiru ljudi.
Umiru grobovi koje niko ne posećuje.
Umire detinjstvo kakvo pamtimo.
Umire život bez politike.
Dolazi neki novi svet.
Ovo nije moj svet.
Ali sam bar živeo i u nekom drugom.
Nekad mi je žao dece koja dolaze,
Što nikada neće saznati za njega.
Ubeđena da je uvek bilo ovako.
Ako ništa drugo,
Bar sam se rodio na vreme.
Da sve to pamtim.
A opet da budem dovoljno mlad,
Da ne budem pregažen.
Nego da se borim za ono pravo.
Rađaju se virtuelni svetovi.
Onlina za sve, svašta i svakoga.
Pametni telefoni, automobili, satovi…
Roboti.
A ljudi?
Svašta se novo rađa.
Samo nikako ponovo da se rodi,
Sve ono što smo voleli.
Rađa se novi svet.
A sa njim umire onaj u kome smo se nastali,
I naučili da volimo, mislimo, osećamo, sanjamo…
Svašta će ostati posle nas,
A da li će ostati emocije.
Ili će sve moći da se izračuna.
Osim jednog…
Života bez ljubavi.
Gde je sve tamo negde, na nekom ekranu, sajtu, ili mašini.
A sve manje u čoveku.
radio gornji grad 
