spoznanje skuplje veka
.
kakvi su tvoji planovi sa mnom
kad sve me nešto okolo šalješ
i svaki mi cilj dopustiš
kad mi do njega nije
poslala sam sebe evo baš sada
daleko u magle i vlažna mlada jutra
baš da vidim gde sam se to i o šta saplela
i
ništa
lepilo je nozdrve i dah je izlazio i ledio se u mlazu
seklo je po plućima nešto kao odluka
sutra ću sigurno da osmislim kako ću
da izazovem ono jedno osećanje na dvoboj
koje me stalno dovede do vrata
naglo ih zatvori
i brzinom svetlosti otme mi i misao i čula
ukrade me nekako celu i na tren sam potpuno van negde
i
kao da ga nije ni bilo
mora da nisam nešto dobro u tom izazivanju uradila
kad mi se stalno ovo dešava
mislim to
pobegne mi
uvek
i tek tek eto ga ponovo
dozvoli mi se
kaže
opiši me sad
tvoje sam sve
i celo mi se otvori lako kao bistro oko
kao da nikad teško nije ni bilo
i krenem
onda me nekakav nepredidiv događaj raspoluti
kao lubenicu
i sve semenke moga stignuća sa sve crvenjem sočnim
otkotrljaju osećaj u predele zaumlja
i tu stanem
i sama zatvorim ona ista vrata koja večno želim da otvorim
i
nenadano nekad sutra
kao reka pokuljaju misli kao živi stvor da su
same se pišu nezavisno od nutrine mi moje svega
samo im moja ruka kao kakav verni sluga
pokorno ćuti i sazdaje ono što se dalo davno nije
i
saznam namah
kakvi su to tvoji planovi sa mnom
kad sve me nešto okolo šalješ
i svaki mi cilj dopustiš
kad mi do njega nije a jeste
bože
hvala
ti bolje znaš ko sam ja
radio gornji grad 
