Dida je rekao: „Evo, čin krene berba, mene uštine u škinu! Pa jel to za bogu plakat?“ Mi obitelj smo bili kod mog dida na Šoltu za obrat masline. Mama je didi rekla: „Aj sidi na suhozid i otpočini, čako! Mi ćemo ovo!“ Dida je rekao: „Ma nije to, ćerce, nego mi je ovog maslinika više puna kapa! Cili život rmbačim u njemu, škinu mi je satra, živce mi je izija, a sve zakurac!“ Mi smo svi piljili u njega. Dida je rekao: „A šta? Najpri gnjoji, pa zalivaj, pa obriži, pa beri, pa me razmoči kiša, pa me isprobiva vitar, pa me sprži sunce… i na kraju dobijen maslinova uja jedva za pokrit troškove! Nonstop na nuli! Aj reci, zašto bi se normalan čovik cili život lomija ka pas da bi uvik bija na nuli?“ Mi smo gledali u njega i šutili smo. Dida je rekao: „Pa onda mi je sto puti bolje prodat maslinik nekon Rusu!“ Mama je cijuknila: „Zašto bi ga proda nekon Rusu?!“ Dida je rekao: „Za po miljona eura!“ Tu su moji roditelji tiltali sa očima. Mama je rekla: „Pauza za marendu!“

Marenda je bila ispod masline levantinke. Mi smo njupali pohane batke sa kruvom i kiselom kapulicom šta je mama ponila. Plus je dida ponija demejanu dobričića. Tata je njega pitao: „I kako se ti Rus zove?“ Dida je rekao: „Neki Sergej!“ Mama je pitala: „I pljunija bi ti po miljona eura?“ Dida je rekao: „A jebiga, ćerce, znaš da je moj maslinik u građevnoj zoni! Sedan iljada kvadrata, takve su ti sad cjene! Jerbo bi Sergej posika sve masline i podiga pet-šest vila sa bazenima za rentanje!“ Tata je pitao: „I baš ti je ti Sergej to nudija?“ Dida je rekao: „Nije on nego njegov advokat! Neki Božinov! Odma san ga odjeba priko telefona! A on navalija da promislin, jerbo da će ponovo zvat! Reka san mu da zove ako mu je gušt da ga odjeben više puta!“

Mama je podviknila: „Zašto si ga odjeba, čoviče?“ Dida je rekao: „Kako zašto? Pa jel misliš da bi ja iša prodavat maslinik? Ono malopri je bija trenutak slabosti! Jerbo me je uštinila škina!“ Mama je rekla: „Al to su ozbiljni šoldi, čako!“ Dida je rekao: „Ma briga mene za šolde! Pa šta bi ja u ovin godinama činija sa po miljona eura? Aj reci! To bi mi samo stvaralo probleme!“ Tata je rekao: „Kad bi da pola ćeri, malo bi si umanjija te probleme!“ Dida je zarežao: „Šta se ti javljaš, zete, koji kurac?! Ako mi išta diže živce, to je kad se neka šuša sa strane miša u odnose između roditelja i dice!“

Onda smo svi ispod levantike mumali pohane batke i šutili smo. Onda je dida rekao: „Cili život san ja vezan uz ovi maslinik!“ Mama i tata su zakolutačili sa očima. Dida je pokazao sa prstom i rekao je mami: „Viš tamo u kantunu onu maslinu oblicu? Po mojoj računici, tačno ispod nje smo ja i pokojna ti mater tebe napravili! Joj koji joj je to bija gušt! Skrikala je da je cila vala čula!“ Mama je dreknila: „Čako! Ogavan si!“ Dida je rekao: „I sad bi ti te najlipše uspomene prodala za pišljivih po miljona eura!“ Mama je rekla: „Ne živi se od uspomena, čoviče božji…“ Dida je ustao se i rekao je: „E znan, zato je bolje da poberemo šta možemo pri mraka! Reka mi je Tonino da će naveče svratit!“ Tata je pitao: „Šta je reć da će doć? Neće bit satran od berbe?“ Dida je rekao: „Ma i njega taj Božinov tlači da proda Sergeju maslinik! A već su mu svoje prodali Franino i Gracijano! Pa smo tili Tonino i ja još malo popričat i utvrdit gradivo!“

Naveče je barba Tonino došao doma kod mog dida. Mama je nasikla na padelu pancete i mladog sira. Dida je sipnijo svakom po žmul dobričića. Barba Tonino je rekao: „Previše san ja znoja iscidija u svon masliniku da bi ga sad prodava nekon Rusu! Baš san danas sinu tumačija da san ga tamo i napravija!“ Tata je rekao: „Vidin ja da ste vi dva bili ozbiljni poljoprivrednici! Gnjojilo se leva-leva…“ Barba Tonino je rekao: „A najgore mi je šta će sve te masline od po sto godin papan posić i podignit viletine sa bazenima! Pa našta će sličit ovi otok, čoviče božji?“ Dida je rekao: „Znaš šta ja ne kužin, Tonino! Koji će kurac Sergeju toliko vila sa bazenima na Šolti?“ Barba Tonino je nagnijo se prema naprid i rekao je: „A znaš kako to Rusi rade! Izvade građevinsku za vilu, a onda grade bogtepita šta!“ Didi je uletila zbunjoza: „Šta bogtepita šta?“ Barba Tonino je rekao: „Ionako sve te bogatunske vile sliče na tvrđave i bunkere! Šta ko zna šta je unutra!“

Dida je potegnijo guc dobričića i namrštijo je ombrve. Onda je on rekao: „Čekaj malo, Tonino, šta ti to oš kazat? Da bi Sergej moga uzet moj maslinik i napravit rusku vojnu bazu?“ Barba Tonino je rekao: „Aj nemoj sad pretjerivat! Jerbo neće uzet samo tvoj maslinik! Već je kupija Franinov i Gracijanov, a sad pregovara sa nama dvojicon! Kužiš? Ide se mic po mic… Kapital prodire dalje od tenkova!“ Dida je pitao: „Ama šta ide mic po mic?“ Barba Tonino je još više se nagnijo i rekao je: „Maslinik po maslinik i ode Hrvacka u pizdu materinu!“

Svi za stolom su obisili usta. Barba Tonino je ždraknijo fetu pancete i rekao je: „Šta je meni argument za prodat, da se razumimo! To me malo jebe! Osjećaji prema masliniku govore jedno, a osjećaji prema državi drugo!“ Dida je rekao: „E znan! Tako bi i moja ćer i zet prodali bez mislit se! Boli ih kurac za sudbinu Hrvacke!“ Tata je rekao: „A daj, čoviče, viš da Tonino prodaje šuplju spiku…“ Mama je rekla: „A baš! Sere gelere i navlači nas na teorije zavjere…“ Dida je počeškao se iza uva i rekao je: „A neam blage, ljudi! Ja bi isto za ovi slučaj sa Sergejom javija američkoj ambasadi!“ Mama je zinila: „Ama zašto bi javlja američkoj ambasadi?“ Dida je rekao: „Za miljon eura!“ Barba Tonino je rekao: „Kad čuju za Sergeja, garant će platit duplo!“

Robi K. (IIIa)