Cijeli život muškarci spuštaju ruke na mene,

u prolazu, kao da sam putokaz.

Ruka na ramenu, ruka na leđima,

pramen kose među prstima.

.

Nisam ni znala da nešto nije u redu.

Sve dok mi pjesnikinja iz Amerike nije rekla:

“Naida, ovaj pisac me dodiruje.”

Pitala sam je: “Kako to misliš?”

Rekla je: “Ruka na ramenu, ruka na leđima,

pramen kose među prstima.”

.

Rekla sam joj, to je ovdje normalno,

a ona me pogledala kao da sam luda.

I tu je razlika.

Neke žene su lisice,

nedodirljive, zaštićene.

Ostale smo mi,

putokazi s prstima u kosi,

navikle da se ne pitamo

je li nešto uopšte u redu.