Na počinak nosim okrunjen kamen iz neke crkve.

Molim se.

Doći će neko i od kamena će opamučiti noć.

Moja drugarica spava vešto. U krevet nosi par sećanja na jednog muškarca, kaže.

A kad legnem, od kamena postane jednačina bez nepoznatih.

Jesen je dopuzila, pomislim.

Osećam ljubav u vazduhu.

Tok moje svesti smeša se sa dušom.

Tako počinje ljubav.

.

(Manitu, ljubavi moja)