Ernest je v noči kapal, bdil, skoznuval,

Kajkavske reči, mazil, pazil, čuval;

Pospane glave na harc je zbantuval;

Kraj pozabljenih versih verestuval.

.

Imal je vupača, snage i kuraža,

Splašila ga ne bi kuštrava bagaža.

Znal je gdi se druže laž i paralaža,

A v orsagu srca gdi se drži straža..

.

Pod brazdom je našel kaj su drugi šteli,

Železo je koval, dok se ne razbeli.

Titrali su v slogu sitni nonpareli:

V zorju je popeval kak ftič na imeli..

.

Bil je muž po meri, vitez i prijatelj;

V rojžicami dečec, Lepote iskatelj.

Vu slaboči drugih krepčine davatelj,

I vu svojem delu Istine spoznatelj.

.

7. 11. 2024. Božica Jelušić

.

In memoriam ERNESTU FIŠERU, u zahvalu za 50 godina prijateljstva, suradnje, druženja, poštovanja i privrženosti. Moj prvi urednik (RIJEČ KAO LIJEPO STABLO) višestruki pogovaratelj, urednik Izabranih pjesama (FLAUTA U INJU) i autor zadnje recenzije o romanu “Teška ljeta” (Vijenac), koju jutros nađoh, kao oproštaj.

Hvala ti, od srca kajkavskoga i prijateljskoga!