“Jer, reče pametniji od nas da samo dela ljubavi ostaju”, kaže.

“I opstaju”, kažem.

Manitu stoji u svojoj misli čvrsto na nogama. Samouvereno, kao kakva viševekovna stena. Poznajem ga po mislima i moja ljubav nadrasta me.

“Jedina emocija kojoj treba dozvoliti da te nadraste i preplavi je ljubav. Može to preplavljivanje i da škodi. Jer zlo ne miruje. Moj drug koji se zamonašio često kaže da nosimo na jednom ramenu boga a na drugom djavola. Jedini disbalans koji je dobar je kad je božje. A mržnja kao mržnja, ubija onog ko mrzi, ne onoga koga mrze”, kaže Manitu.

.

(Manitu, ljubavi moja)