Pročitala sam ove godine sigurno pedesetak dobrih ili solidnih knjiga, ali lepši poklon za kraj ove teške, preteške godine za celu našu zemlju, nisam mogla dobiti od knjige Nine Like. Uspela je za dva dana, za koliko sam je progutala, da mi potpuno obuzme misli, do te mere da sam danas oko podne shvatila da nisam popila ništa od svojih jutarnjih lekova, da nisam ni doručkovala, ni uzela pumpicu za astmu. Eto šta vam je moć dobre literature, hrani, leči i zabavlja u isto vreme! Pre 3-4 godine čitali smo njen roman „Poništeno“ koji je u Srbiji imao jako dobar prijem, a sada nam je stigao i ovaj istinski dragulj. Meni lično ova je knjiga bila dragocena i zbog toga što se dešava na relaciji Oslo-Lilehamer, dakle dva grada u kojima sam provela, kako se to često kaže, formativne godine svog života. Sve ulice, svi pabovi, hoteli, parkovi, pa i groblja, koja se u knjizi pominju, dobro su mi poznati, tako da sam se osećala kao da hodam kroz nekakvu aleju sećanja. Ali, izvan toga što je moj lični doživljaj, ovo je pitka, naizgled lako ispisana i na momente veoma duhovita knjiga, o modernoj stvarnosti Norveške, o hipokriziji intelektualnog miljea, o presiji političke korektnosti, o apsurdima koji vladaju unutar književnih krugova, o banalnim skretanjima u koje je moguće zalutati u danas tako popularnoj autofikciji. Ova knjiga osvešćuje i ismejava, ali na otmen i plemenit način. U njoj nema zlobe. Ona voli svoje junake, čvrsto ih drži za ruku i vodi tim mutnim stazama kroz nekoliko dana jednog književnog festivala u Lilehameru. A tu će se dogoditi svašta i ništa istovremeno. Ali će se istovremeno pokazati sve. Glavni junak, koji se naravno zove Knut, jer kako bi se drugačije mogao zvati The Pisac koji predstavlja današnju Norvešku, toliko je ubedljiv i stvaran, da mi evo već sad nedostaje jer sam došla do poslednje stranice.

Obavezno pročitajte ovu knjigu! Ona je sve ono što savremena literatura treba da bude. Tu su emocije, tu je usamljenost, tu je suočavanje sa starenjem, tu su rastureni brakovi, tu su nezainteresovana deca u čiji svet ne umemo da uđemo, tu je jednostavno sve! I što je najvažnije, tu je i trunka nade, na samom kraju, jer nada uvek mora da preživi.

.

Prevod Radoš Kosović

Izdavač Izdavačka Kuća Geopoetika