Ono pred čime ne mogu ne progovoriti, brbljava je afazija instant psihologa, glosolalija priručnih sociologa, delirij isprazne rječitosti stručnjaka koji će nam sada objasniti zašto se to dogodilo, što se dogodilo, i što bi trebalo učiniti da se takvo što ne događa.

Sramite se!

Sramite se, vi egoistične budale lišene elementarne empatije, svi vi koji sada maroderski eksploatirate žrtvu.

Sad je došao i vaš trenutak, vaših 15 minuta slave, je li?

O medijima, o toj močvari, ne treba trošiti riječi: ta svakome je jasno da je dio uzroka ovakvoga stanja u moralnom relativizmu koji upravo mediji promiču, u niveliranju kriminala i akademije, u pakosnom užitku koji prati sramoćenje uglednih i aplauz besprizornima, u promicanju i sukreiranju kulture utoka, koksa, opasnih momaka i dopičnjaka, u konačnici u suradnji penthousea i podzemlja našeg društva.

Jest “Na rubu pameti” knjiga i našeg vremena.

Jedino, mi smo već s one druge strane ruba.