Prošle godine Beograd, sada Zagreb
.
Videh šta se desilo u Zagrebu. Nesrećnik od 19 godina uleteo sa nožem u školu, u koju je i sam išao, i krenuo da napada decu redom, jurio po hodnicima, pa koga dohvati.
Jednao dete je preminulo, ostali su povređeni, učiteljica se jedva izvukla.
Ako ima srećne okolnosti, to je da nije bio sa vatrenim oružjem.
Verovatno nije planirano, više je impulsivno, inače ne bi bio nož u pitanju.
Ko zna kakve traume vuče iz te škole, kada se u nju vratio, želeći da se sveti.
Za razliku od ubice iz Ribnikara, ovaj je udario na još mlađi uzrast.
Da li je u njima prepoznao one koji su ga nekada maltretirali, na tom mestu?
Za razliku od K. K., pokušao je samoubistvo, što znači da postoji određena vrsta kajanja i da to nije urađeno da bi bio slavan.
Šta je rešenje?
Opet će se pričati o tome, praviće se emisije, povećaće se broj policajaca, ali to ne utiče na one koji su u stanju to da urade.
Više je podrška onima koji se plaše, ili su pod traumom, nego onima koji su spremni na tako nešto.
Najgore je što se to dešava u školi, na mestu igre i slobode.
Ubica ima ko zna kakve traume koje su to od njega napravile, gde se konstantno doživljava bol i onda stradaju nevini.
Na najbesmisleniji način vratio je za ono što je i sam doživljavao u tom prostoru, nedovoljno jak da to prevaziđe i nastavi dalje.
Da se nije desilo sada, desilo bi se posle, možda ne u školi, ali negde, i na nekome sigurno.
Stradalo je jedno dete, ali ko zna koliko je ljudi spašeno.
Detetu izvinjenje, što se ni krivo ni dužno našlo tamo gde nije smelo da bude,
A moglo je to da bude bilo koje drugo dete.
Ne ubija samo čovek, ubija i društvo,
koje zanemaruje takve.
A mnogo ih je, ali smo nemoćni.
Ne možeš osuditi nekoga bez krivice, a posle je kasno.
Niko nije vidovit.
Posle su svi pametni, posle svi znaju, a deteta nema.
Slično kao i sa Ribnikarom, neko tek tako dođe i počne da juri decu po hodnicima,
ali ne da bi ih zaplašio, nego da bi ih ubio.
Traume za čitav život.
radio gornji grad 
