Junaci koji su, ovako ili onako, preživeli Drugi svetski rat, holokaust i nezamislive tragedije, jesu opsesivna Singerova tema. Pa se tako ona nalazi i u srži ovog romana. Glavni junak knjige, Herman, uspeo je da ode u Ameriku pre no što je rat počeo, verujući da je cela njegova porodica završila u logorima. Živeo je tako svoj život – koji je bio sve samo ne normalan – tamo u tom novom svetu, ne uspevajući nikad da poveže sve konce. Kroz njegov život, takav kakav je bio, prolaze neke žene, jer čovekova je priroda takva da i kad je duboko nesrećan i izgubljen, ipak traži nekakvo utočište za svoju dušu. Ali, kao što znamo, utočište je teško naći, a naročito onda kada je čovek izgubio svoje sopstveno unutrašnje utočište. Kada je zapravo odavno pobegao iz samog sebe i sada samo ide od jedne do druge oluje, baš kao onaj ranije pomenuti list na nemirnoj vodi. Naravno da će u toj oluji iskrsnuti i neki elementi iz njegovog bivšeg života, za koji je mislio da više ne postoji. Tek toliko da njegovu svakodnevicu, koja je već bila fragilna i bez ikakvog preciznog plana, učini još konfuznijom. Ovo je knjiga o raspadu jednog čoveka, knjiga koja postavlja pitanje da li posle nekih noći uopšte možemo da ustanemo i da krenemo u novi dan. Sjajna knjiga, i danas, posle 40 godina.

.

Izdavač: LOM Prevod: Jelena Stakić