.

juče smo se sreli

rešio bogo da nas časti

i nekako se mukama povezali

jutros mi sve izgleda kao da drugi je neko juče bio tamo

gde sastaju se pero patke bačene plastične plovke i mulj

u koji se zario brod u društvu mermernih stolova

s mozaikom pauna i istopljenih mocart kugli u mom džepu

juče nas častio dragi bog ugovorom o steni

što ćemo u temelj da je stavimo i ne znajući

a ja kao ja veseloj duši svojoj stala sam na put

zaglavila je i ni makac da nekog zaista dodirnem

grč me u stomaku obavestio da sam nevina do bola

i da to treba da čuvam

da je bolje jedan dan lizati rane nego pustiti je

da crkne od smeha koji zamagli istine

rano je još za puštanje zmaja iz raja

rano je još iako starimo kao breza u mom dvorištu

nedovršena u bojama i odavno spremna za uven

juče mi je o moj bože

srce hladno toplinu razlilo tudjim slikama sreće

i namah sam se u njima našla kao da sam to bila ja

juče sam videla koliko sam slamka za koju se davljenik uhvatio

i prkosila sam vetru da se ne slomim

želeći da sam neko koga nema

i bila sam u zagrljaju sa dvoje

s onim koga ima i one koje nema a u njemu još uvek ima

i prsla sam od sebe sam tek tako prsla tužna

u biranju jesam li vrabac što mrvice s tudjeg prozora kupi

ili jasno oslikana ptica koja se u nečijem srcu ogleda

juče je u hladu vodotornja bio mrak samo za nas

zadrhtao je opomenom da ako ga sada ne iskoristimo

nikad nas više ogrnuti tajnom neće

pa sam se uprkos ukočene smeslosti podala

na pola strasti na pola želje na pola poljupca

juče smo se ogolili i tako goli u svet se pokazali

i stid je prestao da rije zenice grunuo je iz nepoznatih razloga

opusti se

niko ti ništa ne može ako si iskrena

opusti se

nije sve tako kako te misli muče

zanesi se

nije sve laž

sve je

samo ovaj trenutak

pokloni ga sebi poklanjajući ga drugome

juče smo se o moj bože

uz pomoć boga sreli

i evo me sada ćutim odlučna da ništa ne mislim

.

I neću mu nasloviti više nikad niti jednu reč

Jer majmun ne shvata vrednost života i radost cveta što iz grudi niče

ni slobodu koja kliče čekajući da bude zarobljena ljubavlju

.

I kad mi tako samo ovlaš dodirneš usne rečima

Onda mi samo preleti misao preko vidnog polja nekog budućeg

i pomislim

Gle pa on je živ

Možda živ

I

Ni ovu mu neću naslovti

Čisto zbog svih onih upaljenih bezobraznih reči koje čine intimu

I naša tela mešaju lakoćom postojanja

da česlave

da