Imao sam tu sreću da nikada nisam studirao književnost
.
I da sam zaobišao sve Lompare i Jerkove,
Koji, koliko god da su znali i znaju, uvek su odisali astronomskim sujetama, a Lompar i nacionalizmom,
Da su ubili u pojam ko zna koliko mladih ljudi, umesto da ih puste da slobodno misle.
Kada god ih slušam, srećan sam što nisam morao da polažem kod njih,
tačnije da mi bilo šta zavisi od njih.
Ostao sam slobodan i imun od njihovog uticaja.
Sa druge strane, imao sam sreću da nisam studirao ni FDU,
I da sam zaobišao Srbljanovićku i njoj slične profile,
Koji mržnju zaviju u roze celofan, a ispod površine – bolje da ne pričam…
Imao sam tu sreću da sam sreo neke stvarno slobodne duhove,
Pored kojih sam osetio pravu slobodu misli,
Koja nije skrivena iza sistema ili fakultetskog znanja, nego duboko utemeljena u životu.
Bez svih onih profesorskih tripova (ili nekih drugih).
Tek sa njima sam osetio šta znači stvarno poremati planine.
Nešto razmišljam, iako nema direktne veze sa temom.
U prva četiri razreda osnovne imao sam druga,
Koga je učiteljica pre nastave povremeno “tukla”,
Zato što više nije znala kako da se nosi sa njegovom razmaženošću i lenjošću.
Nije htela da mi to vidimo, pa ga odvede u hodnik.
Nije hteo ništa da radi, a bio je inteligentan.
Taj momak mi se javio nedavno i rekao mi je da me čita.
Bezbroj je sličnih primera.
Piši tako da te svako razume
I da to ima poruku.
U koliko sam kuća bio, gde nema nijedne knjige,
A ljudi čitaju ono što pišem i razmišljaju o tome.
Nije suština ubiti ljude u pojam, nego im prići na pravi način,
Srcem i dušom.
Ljudski, pedagoški, humano, bez trunke potcenjivanja – to je bio Tolstojev put.
U protivnom, sujeta i astronomski ego,
A ljudi sve zatupljeniji i zaključaniji u svojim emocijama.
Često se setim nekih davnih komentara Srbljanovićke na moje objave,
Još sam se razvijao kao autor.
Tako ne komentariše jedna profesorka,
Nego podmukla osoba.
Ali, u krajnjem, svako ostaje sa tim što ima.
Sreća moja pa sam ih sve zaobišao,
I da nisam morao ništa da polažem kod njih.
Jesam kod Jove Bakića, Đokice Jovanovića, Olivere Milosavljević i mnogih sličnih njima na filozofskom,
Gde naučiš ono najvažnije,
A to je ljudska širina – sve ovo ostalo ide posle.
Bez toga,
Svi talenti, zvanje, znanje – sve pada u vodu,
Ako se nema ono glavno.
radio gornji grad 
