.

živim kao list poprskan staklastim perjem

moja je boljka istina i ljubav

išla sam negde duboko i visoko i nisko

i bolno mi je bilo sve što me je nemalo

ima me i za smeh i za greh

i za prvi potez u šahu i za pat

moje su zore njegove noći zaspale na tastaturi

otac mi je rekao

idi za svojim slovima i svojim snovima

idi samo idi i ne staj

i ne osvrći se na margine

one su metak što gađa u prazno

putuj čarima i daj svojim darima ono što nikom nisi

ima me i za mene

i za tebe me ima

dosta me je ostalo da pretekne

kad si me ceo život čekao

stegnutu i raspusnu u isti mah

kad si mi kao ono što u kost zna me rekao

ni ispod nas ni iznad nas ništa ne postoji sem nas

a ako i postoji

to je samo tek jedan bezvezni mali peh

platili smo i idemo u novi vek

makar trajao jednu godinu mesec il dan

živi se da se živi

a ako se setimo šta smo ono juče plakali

to nek opomena je samo

koliko je čoveku od sila dato

da sve što je sad san

morao je davno da plati