.

o luda ja skromna i u sebi mala

čekajući život i svetlost u oku

stojim tako smerna na malenom doku

sve misleći da sve je samo jedna šala

,

kad najednom krenu bura neka jaka

odnese mi moje misli od papira

odnese mi ono što u zvuk me dira

i namah pomislih evo meni smaka

.

osetih šta svira u svoj takvoj bedi

poče blagi vetar od planina viši

i ja rekoh sebi diši samo diši

to stiže svevišnji da sve lepo sredi