pesma za pušenje
.
a on
piše pesme
pih
on se malo zeza s nekim otrcanim rečima i ofucanim frazama
tipa hoćeš li
o dobro veče
o dasvidanija
o ja vas ljublju
o talasi o more o slana si
o kako si ti pametna jedna glavica mala
mogla bi baš da budeš glumica
moja glumica
odmah i sad i ovde
oh šapni mi volim te
i tako dalje i tako bliže
sve do kreveta koji ne stignu ni da rasklope
a već veče sklizne međ butine
i
pa ništa više
do gorkog ukusa pelinkovca
ili već nekog drugog grkosladunjavog pomagala
u ovakvim radnjama vrlo bitnim za lakoću ruke koja klizi svuda
a sve te reči je pročitao u nekom isluženom komadu
napisanom za putujuće pozorište neke provicijske varošice
bez naslova i posebno izraženih likova
bolje reći sklepanom na brzu ruku
kao loš hamburger
svi su njanjavi i vrlo vrlo loše skrojeni
izgovaraju iskrzane rečenice obične bezbojne
bez stvarne jačine i lišeni smisla koji nudi
ono nešto nudi
ono što se da videti je solidna pesma
zapravo prosečna sa solidnim bljeskovima
izašla iz nikad dobro napisanog komada
i iz jedne jedine želje
kako se to danas popularno kaže
da nešto povali
i tu se cirkus završava i tu pada teget pliš
i tu pada talenat sabijen u lako svetlo
s ponegde dobrim umetanjem reči kojima je izmakao viši smisao
i koje samo podsećaju na pokušaj da zacari neka metafora
i tu je the end i kanjec
i bilo je baš dobro
a možda još neki put
a možda i ne
a
a
a na kraju
ko sam ja da sudim svemu tome
a pesmu
razapeću je
da se osuši kao riba na vetru
kao duvan pod strehom
možda je jednom i popuši
onako ljudski
imitirajući hemigveja
sa sve modrinom oko očiju i žutilom među prstima
radio gornji grad 
