Nakon toga, čekali su se Amerikanci.

Obećana zemlja.

Svetle reklame, farmerke, snovi, Coca-Cola, žvake…

Generacija ’68 čekala je da ode crvena buržoazija.

Deo njih je i sam to postao, a ostali, kud koji mili moji.

Posle su rušili ono u šta su do juče verovali

.

Čekala se demokratija, ali na srpski način – da svi budemo gazde,

Samo ne znam kome jer smo sve rasprodali.

Moj ujak, osamdesetih, verovao je u vanzemaljce.

Gutao Denikena, filmove na tu temu, čekao svetla na nebu.

Ali ni oni nisu došli.

Došli su ratovi, inflacije i Sloba.

U Slobu nije verovao, u Treće oko jeste.

Devedesetih su na scenu isplivala sva moguća ludila.

Verovalo se da će Evropa da nas spase.

Dvehiljaditih, dok sam išao u srednju školu, nastavnik istorije, Peca,

Stalno nam je govorio – kada dođu Nemci, čekamo Nemce. –

Ni njih nikada nisam video.

Nisam ni u Nemačkoj kada sam bio, a tek ovde.

Nakon toga, čekali su se Kinezi.

I došli su Kinezi.

Ali ni oni nam više nisu zanimljivi.

Postali su naši — i već nam idu na živce.

Ujak, koji je čekao vanzemaljce, dugo je čekao brz internet.

Govorio je – kada dođe brz internet, sve će da nam krene. –

Umesto da mu krene, pao je u depresiju.

Svašta je tamo našao, osim sebe.

Prokrstario je čitav svet, bez da je izašao iz sobe.

Moja familija, koja je tamburala u šerpe,

Sve je to čekala, neko više, neko manje.

Dočekali su to da više niko ni sa kim ne priča.

Jedino kada neko umre.

Ali toliko nas sve manje ima,

Da se ni tamo više nećemo sretati.

Šta sada čekamo?

Sada čekamo robote.

Da rade umesto nas.

Da misle, kopaju, osećaju, zamene ljubavnike,

Dovrše ono što mi ne možemo,

I nećemo.

Šta će Srbin sve za svog života da čeka?

I da li će nešto da dočeka?

Zato toliko radosti oko studenata oslobodioca,

Koji su nam doneli slobodu i pravdu.

Doduše, i to brzo prođe.

Poenta priče je da se ovde uvek nešto čeka.

I jedino što se dočeka,

To je smrt.

Sve ostalo je neizvesno.

Zato nema čekanja.

Živi to što imaš.

Pre će ovde doći ujakovi marsovci

Nego sloboda.

Ili što reče Balašević nakon 5. oktobra –

Čitavog života čekamo da naši dođu na vlast

I onda shvatiš – nema naših.