Stalno viđam nekakve videiće s Thompsonovog koncerta gdje je bilo “predivno”, “žive emocije” itd. Da, to je stara isprobana taktika da se ljude dobije na emocije. Ništa novo. Apsolutno ništa novo ni u Thompsonovom slučaju, a kamoli iz perspektive političke i religiozne demagogije. Ti ljudi imaju 2 i pol informacije o tome šta su ustaše i više im ne treba, jer je to sasvim dovoljno za podizanje adrenalina. Dok mi zovemo Goldsteine, Klasiće i ostale da nam tumače šta je bio ustaški pokret, ko su bili partizani, dok se bavimo domobranima, slovenskim četnicima i stvarima o kojima dotični manipulant i dotični izmanipulirani ne znaju ništa niti ih je briga, mi mislimo da ćemo tako “pridobiti” ove izmanipulirane, ako je to cilj. Ako nije, onda ćemo i dalje pričati sami sa sobom. Meni ne treba tumačiti koliko je loš bio ustaški pokret i bla bla, ja to znam, i ljudi koji znaju i žele znati znaju. Dakle, meni ta opetovana tumačenja ne znače ništa, a sumnjam da znače i drugima sličnima meni. Dobro dođe za ponavljanje gradiva, ali to je to. Tako se ne postižu politički obrtaji, ponavljam, ako je to cilj. Ako nije, onda samo nastavite raditi kako radite, ali mislim da to je cilj, jer je to impuls kad god se ovakve stvari dešavaju. Da se drugima tumači. Ljevica odavno nema blage veze kako razgovarati s ljudima uopće. Ljudi se neće pridobiti sa “dakle, ’41. je ta i da dizivija izvršila to i to ali kontekstualizacija tog događaja nam signalizira bla bla bla”. S kim pričate? Sami sa sobom.