Nitko je evo niknuo iz mene, pa šuti.

Rekao bi nešto da se dočepao slova.

Ali, sprešanu je želju nemoguće čuti.

Njezin glas je mrtav bez pravoga izazova.

.

A sjećanja cijepaju izgrebena lica.

Ranjena u borbi Izdaje i Odanosti.

Za prvom od njih raspisana je potjernica,

druga se predala, želi da joj se oprosti.

.

Traži predusretljivost i ljubav okrutnika,

blizinu i naklonost blistavih mizantropa.

Zatomljena ispod obrazine činovnika,

u fušu precizno po tuđim glavama kopa.

.

Amaterski skriva razloge odustajanja,

predstavlja inertnost kao neko dostignuće,

pa se tome svijetu oduševljeno klanja,

dok postavlja stupice, tražeći nadahnuće.

.

Šervudska šuma takvoj se odvažnosti kesi,

uglavnom zijeva , ali postoje i čuda,

odgovor je tu, ali nikako da se desi

na konopcu se suše tajice Robin Hooda.

.

Isprike nema, izvornost kunja ispod kože,

karakter je na životu održala fama.

Poezija suflira iz titularne lože

„To nisam bila ja, to je bila moja krama.“