juče mi je bio imendan

sveta velikomučenica marina (ognjena marija)

majka mi je svake godine čestitala

jer je volela to ime koje mi je dala

po nekoj mladoj monahinji

pre toga je htela da se zovem darija

ali je u trenu promenila mišljenje

marina znači morska

to je savršeno ime za mene

“greškom sam rođena daleko od mora”

napisala sam odavno

kad još nisam znala šta moje ime znači

i mama je bila živa

a ja sam postala frida

i nisam prestala marina

marina mi je lepše od frida

ali one se ne takmiče

i jedna sam i druga

život je preda mnom

možda postanem i treća

imena nisu moje kuće

ona su označitelji i šifre

delići duše smešteni u samoglasnike

čiji eho struji kroz tuđa grla

pri dozivanju

ja sam marina

i ko zna šta to sve može da znači

u mističnom poretku stvari

ali nisam ime

ono sam što izmiče imenovanju

ono slobodno, krhko

nesnađeno u svetu

čija je snaga u

brojnim mladicama

novonastalih nesigurnosti