.

Pored Rusije i Belorusije, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima političke zatvorenike.

Marija je zbog svoje hrabrosti, prkosa, ugleda, odlučnosti i principijelnosti godinama meta režima. Razvlačili su je po tabloidima, ispisivali grafite mržnje po Novom Sadu, pretili i denucirali, potom je i uhapsili. Nijednog trenutka nije ustuknula, naprotiv, bila je spremna svoj život dati za borbu. Svako ko je poznaje, zna da je to uradila iskreno, čistog srca i bez ikakve kalkulacije.

Javnost su ovih dana preplavile priče o državnom nasilju nad bukvalno svima. Slike, priče i svedočanstva su jeziva, međutim malo ko zna kroz šta je prošla Marija od marta do danas.

Osim što su je bespravno uhapsili i držali u zatvoru, Marija se samo tri puta nedeljno mogla okupati, nije mogla ići u toalet onda kada čovek za tim ima potrebu, bila je u maloj ćeliji sa ostalim zatvorenicama bez znanja šta se na ulicama dešava, o hrani i ostalom da ne govorim…

Držali su je izolovanu ne samo od spoljnog sveta, već i od porodice koja nije znala šta se sa njom dešava.

Treći dan nakon što je stupila u štrajk glađu i žeđu, medicinska sestra koja ju je pregledala je u zvaničnoj dokumentaciji zabeležila da ima 4kg više nego kada su je uhapsili. Ista ta medicinska sestra je odgovorna što je imala tromb od 6cm na putu ka srcu, jer joj nije menjala braunilu. Kad je već bila nepokrenta, bacili su je vezanu na pod marice i prevezli u CZ. Kako na internom odeljenju u CZ nije bilo nikoga, smestili su je na psihijatriju sa ženom koja je ubila muža, ženom koja je pustila gas u kući da pobije porodicu i ženom kojoj sude jer je pisala grafite protiv Dijane Hrkalović i time dodatno ugrožili njen život.

O tome koliko je teška borba kada neko štrajkuje glađu, a naročito žeđu, nekom drugom prilikom. Reći ću samo to da se dešava da čovek ne može da otvori usta, jer se usta bukvalno zalepe.

Kada su iz CZ prebacili u kućni pritvor, nije joj bilo dozvoljeno da bude u stanu u kojem živi sa porodicom već sa majkom u garsonjeri.

Itd. itd.

Premda je Marija čvrsta i zdrava, razne trajne posledice štrajka su prisutne: smanjena zapremina crvenih krvnih zrnaca, oštećene vene, velika podložnost infekcija bubrega i urinarnog trakta…

Da opisujem kroz šta je sve Marija prošla, bio bi ovo dugačak tekst. I ovo je previše.

Još jednom molim i apelujem na sve, da ne zaboravimo Mariju, kao ni Srđana, Mladena, Lada, Davora i Lazara. Moramo se izboriti za njihovu slobodu. Dugujemo im to.

Niko nije slobodan, dok svi nisu slobodni!

.

Marko Oljača